Takvi smo Mi Ovde?
On je u Novom Sadu od sedamdeset i pete. Ali rodom iz Vrbasa, naglasio je? Taj gradić je slučajno jedva četrdeset i koji kilometar daleko, i to je dakle uveliko Ovde, što ne menja puno na stvari…
Jer on je samo rođen Ovde…
I samo je proživeo život Ovde…
Inače nije Odavde…
Svi Sloveni su zabrljali negde u počecima, negde gde ni istorija ne domašuje, ukrali su nekom božanstvu nanulu, ili tako nešto, i otad nose beleg prokletstva za uhom…
Mogu da se zbliže sa svakim, i sa crnim đavolom, jedino sa sobom ne… A Srbi su razbijeni nesretno, kao ogledalo, svaki delić se ogleda za sebe… Šumadinci. Krajišnici. Paprikan. Kamenjari.
Gorštaci. Prečani… Razlikujemo se i folklorno i civilizacijski, uveliko i antropološki? Samo nas još truba spaštanja ponekad okupi pod istom zastavom… Takvi smo Mi Ovde? Tri kolonizacije u istom
veku? Ni Americi ne bi bilo svejedno?
Prvi Neprilagodivi stigoše u Vojvodinu devetnaeste. Koliko se generacija složi u sedamdesetak godina?
Da su devetnaeste otišli u Španiju da li bi naučili habaneru do sad? Da su otišli na Sardiniju,
da li bi danas ikoju pticu voleli više no galeba?
Kakvo je to seme koje ne može da se primi na zemlji kao što je ova, na zemlji u kojoj i izgubljen novčić proklija?
Mi Ovde, i Oni Odande Greškom Rođeni Ovde…
Stara priča…
A kad priča počne sa „bila jednom dva brata“, to obično ne izađe na dobro…
Jedan od onih života
