<\/p>\n
<\/p>\n
Knjiga Koje Nema je dugo \u010duvana tajna autora. Zasnovana na istinitim snovima Profesora Bumbaretija, Mantela, Samona, Vilibalda i Malog Arleka, govori o tajni koju su godinama \u010duvali a koja je naposletku sa\u010duvala njih\u2026
\nPutovanje od \u0161est dana, kroz \u010dudovito lep primorski gradi\u0107 Sanpadeo, kre\u0107e sa Ostrva Smokvi preko Ulice Ma\u010dka Koji Govori Ali Ne\u0107e, penje se na brdo Pan\u0161minjon i to na Divojar\u010dev Greben, spu\u0161ta se na Karentinu Pita Bezbradog, prolazi pored Stare \u0160koljkare i Azila Za Ptice Lutalice, da bi zavr\u0161ilo na travnjaku pod crveno-belim lilihip svetionikom\u2026<\/p>\n
<\/p>\n
Odlomak:<\/p>\n
I zaista, nekih desetak metara dalje, krupni tamnosme\u0111i jarac postavio se na sred staze kao \u0161erif, i svako ko pomisli da se ne treba pla\u0161iti koze, pa \u010dak ni poludivlje koze sa Nagnute Visoravni, mora ra\u0161\u010distiti s tim da to i nije nikakva koza, nego glavom Her Bert, \u0161to zna\u010di da ni to \u201cne\u0161to\u201d na njegovom desnom rogu ni slu\u010dajno nije ukras za bo\u017ei\u0107nu jelku…<\/span><\/p>\n -Mantelo? Nemoj mi re\u0107i da je ovo stvarno… Her Bert?<\/i><\/span><\/p>\n Jarac je na pominjanje svog imena skrenuo pogled ka Profesoru tako pronicljivo, da mu je ovaj najozbiljnije otpozdravio klimanjem glave. Poku\u0161ao je na brzinu da se seti koliki bi to mogao biti \u017eivotni vek planinskih jar\u010deva, mada bi upravo on, kao neko ko \u017eivi od bajki, i pre svih morao znati da oko toga nikad ne treba praviti pitanje…<\/span><\/p>\n -Dabome da je Her Bert, ko bi drugi bio? Ne vidi\u0161 trumpetu? Lepo sam rek\u2019o da se ti bez mene o\u2019de ne bi sna\u0161\u2019o… A, di si mi ti, Herberte moj dobri? Vid\u2019 \u0161ta sam ti opet don\u2019o!<\/i><\/span><\/p>\n Iz zembilja koji mu je Rozalu\u0161ka spakovala, potegao je ogromnu \u0161argarepu, toliku da je Profesor pomislio da je mo\u017eda i nju sa ostalim nemanima tog jutra izvukao mre\u017eom sa dna mora. Kad je malo\u010das ugledao Mantela pred ateljeom, zapitao se \u0161ta li mu je to \u017eenica spremila \u201cza u\u017einu\u201d, kad je zbog toga trebalo poneti toliki zembilj, ali sad je video da je zembilj vredelo poneti i samo zbog ove \u0161argarepe. Jarac je mrkvu onju\u0161io znala\u010dki, kao tompus, a tako ju je nekako i uzeo me\u0111u zube, grickaju\u0107i je najsitnije \u0161to se bez ruku mo\u017ee izvesti. Otrljao se o ribara gotovo umiljato, frknuo prijateljski prema Profesoru Bumbaretiju, a onda i Kapetan Fisa za\u010dikuju\u0107i dotakao nju\u0161kom, kao da joj daje na uvid taj \u201cokovani\u201d desni rog, koji je sve vreme zagledala…<\/span><\/p>\n -\u0160ta mu je to, gospodine Bumbareti? Futrola za rogove? Izgleda mi kao neka truba?<\/i><\/span><\/p>\n Profesor je prigrlio Her Berta kao jagnje, jer u njemu vi\u0161e nije bilo ni traga od onog kavgad\u017eije koji se minut pre toga ispre\u010dio pred njih, mada gre\u0161e svi koji su i na \u010das pomislili da se opevani \u010cuvar Visoravni mo\u017ee podmititi \u0161argarepom, pa ne znam kolika da je? Iskusni jarac je jednostavno prepoznao de\u010dake koji su ranije dolazili mnogo \u010de\u0161\u0107e, kad je Ovaj \u0160to Uvek Donosi \u0160argarepe jo\u0161 bio bez brkova, a Ovaj \u0160to Obi\u010dno Donosi (Zagri\u017eene) U\u0161e\u0107erene Jabuke, bio bez tog sme\u0161nog \u0161e\u0161ira…<\/span><\/p>\n -E, to \u0107u ve\u0107 jednom morati potanko da vam ispri\u010dam, Kapetane Fis! Bio je tu neki po\u0161tar, novajlija, koji je umislio da mo\u017ee tek tako da se producira po Visoravni… Drzak, osion gradski momak, koji je jednom \u010dak poku\u0161ao i da nogom odgurne Her Berta, poku\u0161avaju\u0107i da silom otvori vrata tunela, ali… Nije to bilo presudno… Preterao je tek kad je ovom malom po\u0161tarskom trubom po\u010deo da prestravljuje koze, me\u0111u kojima je bila i Dagmar…<\/i><\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Godina izdanja:\u00a02018
\nBroj strana:\u00a0216
\nPovez:\u00a0Tvrd
\nFormat: 28 cm
\nPismo:\u00a0Latinica<\/p>\n